INTERMEX MEGA SAVETOVANJE

Vrnjačka Banja, 02-06 maj 2006.

 

Prof. dr Jovan SLAVNIĆ

OSIGURANJE OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI DANAS

Rezime

Prvi deo izlaganja autor je posvetio značaju obrađene teme i cilju ispitivanja. Određuje dva cilja. Prvi, da razmotri neke važnije tendencije u osiguranju profesionalne odgovornosti u direktivama EU i državama članicama i, s obzirom na započeti proces pregovaranja o pridruživanju Srbije EU, moguća očekivanja od tog trenda u osiguranju u Srbiji. Drugi cilj mu je da ispita neke tendencije u ovoj oblasti osiguranja u Srbiji koje nisu u vezi sa trendovima u EU.

U drugom delu je razmotrao pitanje pojma, funkcije i terminološkog određivanja osiguranja od profesionalne odgovornosti. Posebno se zadržao na ispitivanju opravdanosti da se tradicionalni termin za ovo osiguranje zameni pojmom osiguranje davalaca usluga i ispitivanju odnosa ovog osiguranja prema drugim vrstama osiguranja od odgovornosti (osiguranju od odgovornosti za nedostatke proizvoda i dr.).

Treći deo izlaganja je bio posvećen osnovnim opštim elementima sadržine ugovora o osiguranju profesionalne odgovornosti. Posebnu pažnju autor je ovde posvetio ispitivanju građansko-pravne odgovornosti kao predmetu ovog osiguranja prema rešenjima srpskog prava. Posle razmatranja stavova više najznačajnijih pisaca o vrstama i oblicima ove odgovornosti autor izlaže svoj stav i dokazuje da je sa aspekta osiguranja od odgovornosti ukinuta u srpskom pravu razlika između ugovorne i deliktne odgovornosti, ali i razlika između subjektivne i objektivne odgovornosti i da je osiguranjem praktično pokrivena objektivna odgovornost davaoca usluge.

U petom delu su razmatene specifičnosti obavezenih osiguranja od profesionalne odgovornosti. Ovde je kao prethodno pitanje autor ispitivao pojave koje su se ispoljile u zakonodavnoj praksi država članica EU u pogledu uvođenja ovih obaveznih osiguranja dok u Direktivi o uslugama na unutrašnjem tržištu od 2006. nisu za države članice propisani neki od obavezujućih uslova za uvođenje obaveznih osiguranja od profesionalne odgovornosti. U delu delu razmatranja koje je sledilo autor se skoncentrisao na ispitivanje elemenata koji čine minimalnu sadržinu ugovora o obaveznom osiguranja profesionalne odgovornosti koja mora biti, radi njegovog efektivnog sproprovođenja, propisana zakonom kojim se uvodi obavezno osiguranje davaoca određene usluge i problemima u praksi koji nastaju zbog toga što zakoni u Srbiji koju uvode ova osiguranja ne propisuju te minimalne elemente. U tom smislu autor je izložio oštroj kritici rešenja Zakona o turizmu od 2005. u kome je nepotpuno regulisano osiguranje odgovornosti organizatora putovanja u izvršavanju svojih obaveza prema putnicima,  rešenja Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima od 2004. u kome je takođe nepotuno regulisano osiguranje odgovornosti proizvođača za nedostratke medicinskih sredstava i rešenja Zakona o javnim skijalištima od 2006. u kome je, umesto osiguranja odgovornosti skijaških centara, vlasnika žičara i drugih sredstava za penjanje, organizatora takmičenja u skijaškim centrima, škola skijanja i drugih subjekata koji pružaju usluge u skijaškim centrima, uvedeno osiguranje korisnika skijaških centara i polaznika ski škola od posledica nesrećnog slučaja na skijalištima, odnosno prilikom obuke skijanja u kojima su ski centri i ski škole ugovarači osiguranja.

U zaključicima autor je izložio više praktičnih preporuka koji mogu biti korisni srpskom zakonodavstvu, s obzirom na očekivani trend brzog uključivanja u pravni sistem Srbije velikog broja obaveznih osiguranja od profesionalne odgovornosti.
 

Prof. dr Jovan SLAVNIĆ

INTEGRISANI NADZOR NAD FINANSIJSKIM SEKTOROM I NJEGOV UTICAJ NA OSIGURANJE

Rezime

U uvodu izlaganja autor je objasnio da je motiv koji ga je rukovodio da pažnju posveti razmatranoj temi preporuka iz „Bele knjige“ Vladi RS da preispita rešenja iz postojećih oblika nadzora nad pojedininim finansijskim uslugama koji se sprovodi u Srbiji preko NBS i Komisije za hartije od vrednosti i da, pošto ih uporedi sa dobrimrešenjima sve više prihvatanog nadzora u zemljama EU koji se sprovodi nad svim finansijskim uslugama preko jednog organ, ista prihvati ukoliko oceni da su ona prihvatljiva za Srbiju. Razloge da predmet teme razmotri na modelu integrisanog nadzora nad finansijskim sektorom koji u V. Britaniji sprovodi Agencija za kontrolu finansijskih usluga (Financial Servises Authoriti/FSA), autor je u uvodu objasnio željom da se ovaj model objasni na primeru (FSA) koji prihvata radikalno drugačijli pristup kontroli od prethodnika koji su kontolisali pojedine finansijske sektore.

Prvi deo izlaganja autor je posvetio ispitivanju radikalno drugačijeg pristupa kontroli koje FSA primenjuje u nadzoru nad finansijskim sektorom kroz razmatranje: ciljeva koje sledi i načela na kojma se sprovodi ovaj nadzor („načela dobrog regulisanja“), pravnog statusa i organizacije FSA, glavnih poslova, ovlašćenjima prema firmama koje kontroliše, usluga koje pruža potrošačima, mahanizma kontrole njenog rada, odnosa s ostlim agencijama i institucija i posebno kroz obavezu FSA da utvrđuje standarde profesionalnog ponašanja u poslovima osiguranja.

U drugom delu izlaganja razmotreno je osnovno pitanje koje je autor postavio kao cilj svog proučavanja: da li prihvatiti integrisani nadzor u Srbiji, ili samo peuzeti neka njegova dobra rešenja za nadzor nad osiguranjem koje sprovodi NBS? U razmatranju koje je posvetio zalaganju da se prihvati integrisani nadzor, autor je posebnu pažnju posvetio ispitivanju njegovih prednosti u odnosu na sektorske nadzore u pogledu racionalnosti, potpunosti i transparaentnosti. Težište izlaganja je ovde bilo posvećeno razmatranju kompletnosti ovog nadzora u kome se, pored same kontrole rada subjekata koji obavljaju finansijske usluge, za svaku vrstu ovih usluga i njihove subjekte, dakle i osiguranje, obavljaju poslovi utvrđivanja standarda za nadzirane firme i pojedince (standardi za nadzor i standardi za obavljanje posla), poslovi pružanja usluga potrošačima i poslovi na smanjenju finansijskog kriminala. Nakon toga je autor izvršio analizu sadržine svakog od ovih poslova FSA. U daljem izlaganju on se osvrnuo na transparentnost nadzora FSA u odnosu na sektorski kako se danas sprovodi u zemljama koje ga još primenjuju. Završni deo svog izlaganja u drugom delu predavanja autor je posvetno nedostacima sektorskog nadzora koji nad osiguranjem sprovodi NBS i razlozima zbog kojih centralnoj banci Srbije ne bi moglo da bude povereno sprovođenje integrisanog nadzora, ako bi on u Srbiji bio prihvaćen.

U zaključnim razmatranjima autor daje predloge koja dobra rešenja integrisanog nadzora koji se sprovodi u V. Britaniji treba odmah prihvatiti u našem sektorskom nadzoru nad osiguranjem koje sprovodi NBS, ne čekajući da se u Srbiji sprovede bolji, sisemski drugačiji, integrisani nadzor. Neki od predloga su: da se u NBS ustanovi organ koji bi bio na vrhu procesa donošenja regulatornih odluka, s statusom, sastavom i ovlašćenjima slično koje ima Odbor koji donosi odluke o regulativi u FSA, da se ustanovi nadležnost NBS da utvrđuje i nadgleda primenu standarda za nadzor i posebno standarda profesionalnog ponašanja u poslovima osiguranja, da se ustanove šeme za NBS kako bi odgovorno obavljala svoje poslove i vršila nadzorna ovlašćenja prema kontrolisanim firmama i pojedincima, po uzoru na FSA i da se ustanovi finansijski, odnosno ombudsam osiguranja sa kompletnim ovlašćenjima koje on ima u V. Britaniji. Na samom kraju zaključnih razmatranja autor je izrazio rezervu da će bilo koje od dva glavna rešenja koja predlaže (da se prihvati integrisani nadzor i da se do sprovođenja ovog modela nadzora prihvate dobra rešenja iz ovog u naš koji nad osiguranjem sprovodi NBS) biti prihvaćen od našim interesnih političkih grupa (stranaka) koje su danas u Vladi jer je izvesno da im ni jedan ne odgovara s obzirom da bi im oduzeo „vlast“ nad osiguranjem i drugim finansijskim sektorima koji im sada obezbeđuju Zakon o osiguranju i drugi aktuelni zakoni, usvojeni na njihov predlog i njihovom parlamentarnom većinom.